„СРБИЈА - Национална ревија”, број 45
РЕЧ ПРЕ
Свет је вртлог. Криза друштва и човека достигла је драматичне размере, криза преовлађујућег цивилизацијског модела, скаредно поимање историје, демонија новца, пљачкашка и тровачка психологија тренутно најмоћнијег, неоколонијални ратови, природне и друге катастрофе. Из таквог вртлога се не може изаћи у страну, само увис. Његову страшну снагу упрегнути у своја кола, „зајахати тигра”. Не бити повучен на дно него понет ка врховима. Зато сте, овде, на правом месту. Живот није игра него историја спасења. <
САДРЖАЈ
Пролог
РАД ПРОТИВ СЕБЕ, БЕЗ ЗАБУШАВАЊА
Ћирилица
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
СЛИКЕ, МРВИЦЕ, ГОЗБЕ
Загонетка видљивог
Спомен
НА ПРЕОБРАЖЕЊЕ У ТЕКЕРИШУ ОБЕЛЕЖЕНА СТОГОДИШЊИЦА ЦЕРСКЕ БИТКЕ
Заветна цена слободе
Ту, на тим венцима и обронцима, за четири дана и ноћи крв је пролило преко 40.000 људи. Испоставило се да Србија ипак није шака зоби која се може тек тако позобати. Био је то први судар две војске у Првом светском рату. Српска победа одјекнула је планетом. Сада пред спомеником видимо много људи. Плаве гардијске униформе, славне ратне заставе, светлуцају бајонети на сунцу. Свечани израз и дубока ганутост. Неко нарочито достојанство, понос и дивљење који прожимају све, и сузица у многим очима
Текст и фотографије: Ненад Марковић
Светиње
У БРДИМА ИЗНАД ДРИНЕ, ПОД РЕБРОМ МЕДВЕДНИКА, РУСКИ МАНАСТИР
У васељени светли храм
Чак и кад добро знаш какав те призор чека, намах станеш погођен миљем, погођен лепотом. На темељу од тесаног камена стоји лепа дрвена црква, права руска. Топла дрвена чипка заличи на старе словенске одежде и хиперборејске руне. Да у јулу 1914. и у децембру 1915. није било цара Николаја II, данас можда не би било Србије. Њему и његовој мученичкој породици посвећен је овај храм, још један мост између Србије и Русије
Пише: Бранислав Матић
Водич
„ПУТОСПЕКТИВА“, ЈЕДНОСТАВАН НАЧИН ДА ПРОШЕТАТЕ И СТИГНЕТЕ НА КРАЈ СВЕТА
Испричаћу ти своју слику
Бива то једном месечно, на Дорћолу, у Београду. У потрази за причом, дођеш до „Рекса“ и стигнеш ко зна где. Од Овчарско-кабларске клисуре до Индије, од Врања до Исланда, од Белегиша до Петровца на Млави. Неко ти повери свој минут среће било где на планети. Покаже ти снимке са путовања, исприча о доживљајима, прочита записе или дневник. А теби живописно као да си и ти био тамо. Онда пожелиш да и ти некоме понудиш чаролију свог путовања
Текст и фотографије: Драгана Барјактаревић
Зрно
ОСАМНАЕСТЕ ЖЕТВЕНЕ СВЕЧАНОСТИ У САЈАНУ КОД КИКИНДЕ
Стари и млади дамари равнице
Одавно се ти послови обављају комбајнима и другим машинама. Али људи још воле да се окупе на оној старинској жетви, да се обуку у ношње, ставе шешир и повежу мараме, наоштре сечиво и чују како коса зашушти кроз жито. Да засвирају и заиграју, да се нашале и присете, да наздраве и поздраве. Нарочито им је важно што долазе малишани и омладина. Јер, ако њих не буде, неће бити ничега
Пише: Драган Батинић
Фотографије: Тамара Ристић
Сусрети
„ТЕШЊАРСКЕ ВЕЧЕРИ“, КРАЈЕМ АВГУСТА, ДВАДЕСЕТ ОСМИ ПУТ
Чар лета у Ваљеву
Сто културних и уметничких манифестација, на педесет локација у граду, за десет дана. Од вредних изложби до дечјих анимираних филмова, од бубњара са Берклија до српске средњовековне трпезе, од фруле до саксофона, од прела до поп-звука. Није фалило ни догађаја, ни посетилаца, ни отвореног срца, ни добре енергије. Кад све то види, човек поново схвати колико је важно неговати и поетику мањих градова. То Србију чини још привлачнијом и богатијом
Текст и фотографије: Хелена Гранић
Игре
ЈЕДАНАЕСТИ „СРЕМ ФОЛК ФЕСТ“ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ
У колу раскошном, разиграном
Четрнаест ансамбала из десет земаља показало је дивно богатство различитости, подсетивши на важност очувања народних традиција и култура. Свак је могао да види зашто не треба да постанемо униформна маса и сиво планетарно стадо. Више од 15.000 посетилаца није крило своје одушевљење виђеним и доживљеним
Позивница
ЗАНИМЉИВА ДЕШАВАЊА У РУМИ ОВОГА ЛЕТА
Једно ушће за цео Срем
Кажу да се баш ту увезују Доњи и Горњи Срем. Онај паорски и вински, сеоски и градски, савски и фрушкогорски, традиционални и модерни. У овај град вашарски и тамбурашки, фестивалски и спортски, одувек се уливају многи путеви. То све успешније бива обликовано у привлачну туристичку понуду. Сведочимо главом и нарочито брадом
Путоказ
БРОЈНИ ПРОГРАМИ ОБЕЛЕЖИЛИ СЕЗОНУ У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ
Лето у златном пресеку
„Карневал“, „Lovefest“, Фестивал филмског сценарија, Међународни бизнис самит, „Дани Данила Бате Стојковића“, Међународни фестивал класичне музике, „Дани ренесансе“... окупили су више од 300.000 посетилаца. Бања је добила клупе Иве Андрића, Десанке Максимовић, Добрице Ћосића, Мост науке и „Карневалске степенице“, као и хиљаде нових заљубљеника. Било је то 146. лето организованог туризма овде
Наслеђе
ТЕШАН ПОДРУГОВИЋ, ХАЈДУК И НАЈДРАЖИ ВУКОВ ПЕВАЧ
У светлу зеленог мача
Да је Вук Караџић имао само Тешана Подруговића, његова збирка јуначких песама била би велика. Да је Тешан спевао само „Женидбу Душанову“, српска епска поезија била би на светским врховима. Наше представе највећих српских епских јунака данас су онакве каквим их је Тешан извајао. А он, из богате куће преко Дрине, морао се одметнути у хајдуке и постати ратник. И себе је, кажу, значајно уградио у своје најбоље јунаке
Пише: Драган Лакићевић
Трагови
СРПСКА АРХЕОЛОГИЈА У 150 ПРИЧА: МИХАИЛО ВАЛТРОВИЋ (1839-1915), ГОРОСТАС СРПСКЕ НАУКЕ И КУЛТУРЕ
Човек големих заслуга
Најпре је предавао архитектуру у Великој школи. Био један од првих шеснаест редовних чланова Српске краљевске академије и један од прве четворице у њеном Одељењу за уметност. Извео прва теренска истраживања средњовековног наслеђа и прва званична археолошка ископавања у Србији. Био први професор археологије у Великој школи и управник који је Народни музеј уздигао у модерну установу овог типа... Без њега би многе важне ствари у Србији касниле деценијама
Пише: Војислав Филиповић
Судбина и коментари
МАЛИ КЊИЖЕВНИ СПОМЕНАР: ГЛИШИЋИ, МИЛОВАН И СТАНКА
Дуги лет орловим пером
О личности и делу Милована Ђ. Глишића (1847-1908), родоначелника српске реалистичке приповетке, писца који је фантастици отворио врата наше књижевности, зна се доста. Но мали је број оних који би умели да одговоре ко је Станка Ђ. Глишић (1857-1942). Ова прича, као заслужени наклон, посвећена је њој, бриљантној сестри у сенци великог брата
Пише: Петар Милатовић
Одлазак
ЖЕЉКО ТОНШИЋ (1954–2014), РАТНИК ЛЕПОТЕ, ПОСЛЕДЊИ ПРАВИ ЕВРОПСКИ СИМБОЛИСТА
Човек библијских снова
Припадао је древној сорти посвећеника преко којих су нам стизала највиша објављења. Трагао за нашим анђеоским одразима, за копчама које нас повезују са небеским завичајем. Истраживао до крајности лепог. Обеснаживао ђубриште глобалног Некрополиса. Знао да симболи откључавају светове, океане загонетног сећања. Нерадо је говорио о свом делу, радије остављао да оно говори о њему. Слагао се са Томасом Маном: „Отворено признајем да презирем просечност. Она не зна ништа о мајсторству, па стога води олак и глуп живот“
Пише: Дејан Ђорић
Радионица
НОВА СТАНИЦА У САВАМАЛИ: ДИЗАЈН СТУДИО И ПРОДАЈНИ САЛОН „SHAMLIZA“
Мало постоље за велике идеје
У Карађорђевој 11, с погледом на Савско пристаниште, та група образованих, креативних и умешних људи прави и излаже намештај. Уникатни или у врло малим серијама. Дизајнира и редизајнира. Од одбаченог прави ексклузивно, од заборављеног незаборавно, од обичног зачудно. Креира и расвету, уређује простор. Ради се искључиво од пуног дрвета и метала, само с намештајем произведеним у Србији, од балканских аутора. Линије су једноставне, решења сврсисходна, средства минимална, узор Баухаус. Циљна група: људи који препознају о чему је ту реч
Пише: Даша Марјановић
Фотографије: Давид Билобрк & „Shamliza“
Бајка
КАКО ЈЕ ОГЊЕНА ПТИЦА ВЕНЧАЛА ЗЛАТОКОСУ И ГРБАВОГ ГРУЈУ
Чаробна фрула са Сињајевине
Авај, постоје и зле принцезе. Сваку воду замуте, сваку причу покваре, свакоме из ока украду. Оне заправо никога не воле, ни себе саме. Неизлечиво. Срећом, постоје и дивна чудеса. Мелодије и речи од којих затрепери свет, позлате се слике и љубав процвета. У овој кнежевини, зла је можда више, али добро је јаче. Тако је и зла принцеза упала у јаму коју је другима копала, а змија отровним зубом угризла сопствени реп
Пише: Небојша Јеврић
Илустрација: Предраг Тодоровић
Победник
ДР БРАНИСЛАВ ПОКРАЈАЦ, ВЕЛИКАН РУКОМЕТА, ИГРАЧ, ТРЕНЕР, ПЕДАГОГ
Повратак проверених принципа
Децу у спорту више нико не пита ни да ли иду у школу, камоли какве су им оцене. Клубови су пуни нешколованих играча. После они, шта би друго, хоће да буду тренери. А од нешколованих играча тешко можеш имати школоване тренере. Ту почиње пад и распад. У рукомету очито постоји проблем Савеза, јер су неки други, попут одбојкаша и ватерполиста, у једнако тешким околностима направили много боље резултате. Обнова мора ићи од врха до дна. Репрезентација се ствара, а не саставља. Великани се гаје, не купују се на кило
Пише: Дејан Булајић
Фотографије: Архива саговорника
Студије
ДР ЈЕЛЕНА БОЉАНОВИЋ ЂОРЂЕВИЋ, ВАНРЕДНИ ПРОФЕСОР НА УНИВЕРЗИТЕТУ „СИНГИДУНУМ“, О ЛИДЕРСТВУ И ТИМСКОМ РАДУ
Знање највећи капитал
„Знање је моћ.“ У савременом пословном окружењу та чувена Беконова реченица добија на значају. Некада се моћ заснивала на сили, данас се темељи на знању. И лидер мора да зна да покрене свој тим, мотивише га и открије необичне потенцијале у обичним људима. Понекад врхунски тим чине просечни појединци, али беспрекорно уклопљени и вођени
Пише: Розана Саздић
Фотографије: Розана Саздић и архива „Сингидунума“
Оглед
МОДЕРАН ДРУШТВЕНИ ОБРАЗАЦ: ПОТРОШАЧКА КУЛТУРА И ИДЕНТИТЕТ МЛАДИХ
У вртлогу шарених симулација
Данашњи свет не производи првенствено да би задовољио потребе, него најпре производи потребе саме, да би испразнио магацине, те униформно обликовао жеље, свест и укус милијарди људи. У илузији слободе и доступности свега свима и одмах, нестају целовите и здраве личности, друштва се изобличују, народи срозавају у масу. У планетарним размерама. Како разумети та искушења и како на њих одговорити?
Пише: Александра Ђурић
Здравље
ЦЕНТАР МЕДИЦИНСКЕ ЕСТЕТИКЕ У „МЕРКУРУ“ ОТВОРЕН СРЕДИНОМ ЈУЛА
По мери елитног госта
То је потпуно нови профитни сектор у оквиру ове Специјалне болнице у Врњачкој Бањи. У основи, чине га три програма: Балансирање телесне масе (лечење од гојазности), Reshaping (преобликовање тела) и Антицелулит програми, као и Релакс програми. До краја године у плану је и увођење Денталног програма, Естетске хирургије и Затезања коже (третмани подмлађивања). За сваког корисника креира се посебан пакет, од терапије до исхране, у складу са његовим циљевима и потребама
Пише: Љиљана Реброња
Здравље
ЦЕНТАР МЕДИЦИНСКЕ ЕСТЕТИКЕ У „МЕРКУРУ“ ОТВОРЕН СРЕДИНОМ ЈУЛА
По мери елитног госта
То је потпуно нови профитни сектор у оквиру ове Специјалне болнице у Врњачкој Бањи. У основи, чине га три програма: Балансирање телесне масе (лечење од гојазности), Reshaping (преобликовање тела) и Антицелулит програми, као и Релакс програми. До краја године у плану је и увођење Денталног програма, Естетске хирургије и Затезања коже (третмани подмлађивања). За сваког корисника креира се посебан пакет, од терапије до исхране, у складу са његовим циљевима и потребама
Пише: Љиљана Реброња
Везе
НОВА ОДЛИЧНА АПЛИКАЦИЈА „ТЕЛЕКОМА СРБИЈА“
Ниш у 50 прича
И овај град, ето, може да проговори о себи. Довољно је да усмерите свој телефон према некој локацији, здању, споменику, и да одмах добијете основне информације о њима, прегршт занимљивости, фото-времеплов, упутство како доћи и шта обавезно погледати. Све то имате и као аудио водич, тако да сву пажњу можете усмерити на саму знаменитост а не на телефон. У оквиру ширег пројекта „Телекома Србија“, Ниш се тако придружио Београду, Новом Саду, приморским градовима...
Енергија
САНИРАНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПОПЛАВА НА ТРЕЋЕМ КОПУ „КОЛУБАРЕ“ И ПОКРЕНУТА ПРОИЗВОДЊА
Прави подвиг обновитеља
Коп „Велики Црљени“ враћен је у систем педесет дана пре рока, што је Србији уштедело око 30 милиона евра. Учињено је то сопственим снагама и средствима, у неповољним временским условима. Производња је сада подигнута на 65.000 тона дневно, што је 75–80 одсто оне од пре мајских поплава. Снаге се сада селе на коп „Тамнава – Западно поље“, где би вода од поплаве требало да буде испумпана за 90 дана
Пише: Наталија Живковић
